(maštarija!) I ti i ja radimo u jednoj velikoj poslovnoj zgradi. Ja sam "čovek broj 1", a ti si rukovodilac jednog odeljenja. Na početku radnog dana sam te uočio sa rastojanja od oko 20 metara: ja sam izlazio iz službenog automobila, a ti si ulazila na glavni ulaz. Da, da, nisam mogao da ne primetim te cipelice i tvoja stopala... Prva aktivnost u ovom radnom danu će mi biti da tebe pozovem u kabinet (već će se naći formalni povod), Da te malo odgledam... od pete do glave, ha, ha... od napred i od pozadi i sa strane... i da probam da uhvatim miris tvog parfema dok je još "svež"... I nijanse tvog glasa i izazovnost tvojih usta i caklinu okica... Da, tačno je da na posao idemo da bismo zaradili platu. A glavna nefinansijska korist i uživanje je mogućnost da svakodnevno srećemo jednu takvu koleginicu!